Poslovne vesti - Srbija

U novijim članicama Evropske unije cene hrane rastu brže

Zbog velikih razlika u cenama širom Evropske unije Evropski parlament će u četvrtak raspravljati o rezoluciji o cenama hrane. Evroposlanica Biljane Borzan, koja je i pokrenula ovu inicijativu, ranije je rekla da su u znatno nepovoljnijoj poziciji novije članice, kao i države istočne Evrope, gde cene namirnica više rastu usled porasta marže koje diktiraju velike kompanije. Recimo, u poslednje četiri godine cene su u Hrvatskoj porasle 46 odsto, što je osam procenata više od proseka Evropske unije, pokazala je analiza, piše Hina, a prenosi Tanjug. Kako se navodi, time se ova država svrstava u zemlje istočne Evrope u kojima prilikom krize građani kupuju manje hrane, dok u zapadnoj Evropi građani kupuju manje luksuzne robe. Najviše je poskupeo hleb – za čak 59 procenata. To je prvi dokument u kom se govori o fenomenu velikih razlika u cenama, pa će evroparlamentarci od Evropske komisije tražiti konkretna rešenja. 

– Imamo problem što na tržištu Evropske unije ne možemo birati distributera, nego smo naterani u usko grlo koje onemogućava konkurenciju i snižavanje cena. Ono što se još uočava jeste da su cene u svim trgovačkim lancima iste, što navodi na sumnju da je reč o dogovoru trgovačkih lanaca o cenama – navela je Biljana Borzan na konferenciji za novinare i dodala da je udruživanje trgovačkih lanaca u kartele jedan od potencijalnih uzroka rasta cena. Na konferenciji „Visoke cene osnovnih proizvoda u Hrvatskoj i istočnoj EU” takođe je predstavila podatke o rekordnom rastu cena u novijim državama članicama EU, koji su zasnovani na istraživanjima Evrostata. 

– Teško da ćemo kartelizaciju dokazati, ona se samo posredno može naslutiti, ali u krajnjoj liniji nije to ni toliko bitno koliko je bitno da nam se da mogućnost izbora. To podrazumeva konkurenciju i snižavanje cena jer će svako gledati da proda što više – navela je ona. Predstavljajući podatke za razdoblje između marta 2021. i marta ove godine, Borzanova je istakla da je sveukupna cena hrane porasla osam odsto više od evropskog proseka i dodala da je u gotovo svim istočnoevropskim članicama EU beležen viši rast cena hrane od proseka bloka. Prema njenim rečima, to samo govori da se radi o fenomenu koji zahvata dobar deo EU i u kojem Hrvatska nije sama, što je dobra okolnost jer ćemo imati više sagovornika, odnosno zastupnici iz više zemalja će biti zainteresovani da se konačno nešto na ovu temu uradi. Napominje da pokušaji nacionalnih vlada nisu doveli do velikih pozitivnih pomaka. Kao drugi mogući uzrok je navela nepoštovanje nacionalnih mera za suzbijanje inflacije. Bilo je, kaže, više od 2.000 inspekcijskih nadzora onih proizvoda kojima je vlada ograničila cene, a u četvrtini njih su pronađene nepravilnosti – proizvodi nisu označeni kako bi kupac mogao lako da vidi koji je to proizvod sa zaštićenom cenom, cena je viša nego što je prema odluci vlade bilo ograničenje ili proizvoda koji ima takvu ograničenu cenu uopšte nema. Istakla je i da pri kraju prošlog mandata nije bilo sluha Evropske komisije za bilo kakvo delovanje u tom smislu iako su se zastupnici apsolutno svih političkih opcija složili da je to neprihvatljiv fenomen i da se mora tražiti evropsko rešenje. 

– Komisija je tada odgovorila da jednostavno nevidljiva ruka tržišta treba regulisati sve sama, a vidimo kako to u praksi izgleda – zaključila je Borzanova. Ove sedmice zaseda Evropski parlament u Strazburu i ona najavljuje rezoluciju koja bi prvi put govorila o fenomenu velikih razlika u cenama i zatražila konkretne akcije Evropske komisije. Dodala je da je ishod glasanja o njoj trenutno neizvestan s obzirom na to da se Evropska unija opredeljuje za pojednostavljivanje zakonodavstva jer „smatramo da nismo dovoljno konkurentni zbog preterane birokratizacije”. Kazala je i da će parlament ove sedmice raspravljati o cenama hrane, koje su među ključnim prioritetima građana. Rast cena je u nekim državama išao i do 60 odsto ili više, a od toga izdvajanja za hranu i bezalkoholna pića najveći su deo kućnog budžeta. Ono što je vrlo tužno jeste da se one navike koje se menjaju u istočnom delu EU odnose uglavnom na hranu, a u zapadnoj Evropi na luksuznu robu. 

– Oni se odriču luksuza, a mi onoga neophodnog za goli život – rekla je Borzanova, prenela je Hina. Inače, nije prvi put da se pokreće polemika o diskriminaciji potrošača takozvanog zapadnog i istočnog bloka, s tim što je u prvom navratu, pre nekoliko godina, insistirano da se ujednači kvalitet robe i hrane na oba tržišta.